Ovo je blog koji je posvećen svima koji žele da znaju više o biologiji, i o onome što ona proučava.

Biologija je prirodna nauka koja proučava sva živa bića - mikrooraganizme, glive, biljke, životinje i čoveka.


Naziv biologija potiče od grčke reči BIOS - život, LOGOS - nauka.
BIološke discipline proučavaju određenu grupu živih bića pa se dele na:
1. Mikrobiologija (mikroorganizme)
2. Mikologija (gljive)
3. Botanika (biljke)
4. Zoologija (životinje)
5. Antropologija (čoveka)


Primenjene biološke nauke primenjuju ili koriste saznanja iz biologije, a to su: medicina, veterina, poljoprivreda, farmacija, šumarstvo, ekologija...

Počećemo od zoologije. I to od gmizavaca, i ako nije po evolutivnom redu i po redu razvijenosti. (gmizavci u kratkim crtama).

Uvod i odlike gmizavaca

Gmizavci (reptillia) su odigrali vrlo važnu ulogu u istoriji razvoja životinjskog sveta jer je to prva grupa kičmenjaka koja je u potpunosti izašla na kopno. Ova evolucija omogućena je zahvaljujući razvitku jaja sa amnionom (opna). Dakle, gmizavci su oviparni organizmi. (polažu jaja).

Koža im je pokrivena krljuštima, koje su građene od posebne rožne materije. Koža gmizavaca je suva, gotovo bez žlezda, a rožne materije sprečavaju gubitak vode iz tela, štite od ozleda i neprijatelja.

Gmizavci su pojkilotermne životinje (nemaju stalnu temperaturu) čija telesna temperatura zavisi od temperature okoline. Izlažući telo sunčevim zracima, gmizavci nastoje da zadrže telesnu temperaturu. Zbog toga su u nepovoljnom položaju u onim oblastima gde oblačno i hladno vreme umanjuje takve mogućnosti. To je razlog sašto gmizavci uglavnom  prebivaju u toplijim krajevima. Relativno mali broj nastanjuje predele visoke geografske širine.

  

Gmizavci obuhvataju: guštere, zmije, kornjače, krokodile i haterije (kao najprimitivnije guštere – žive fosile). 

Haterije

Haterije ili Rhynchocephalia su grupa koja se pojavila u trijasu. Verovalo se da je izumrla krajem prošlog veka ali je tada na nekoliko malih ostrva otkrivena tačkasta tautara ili haterija (Sphenodon punctatus, na slici dole). To je gmizavac dugačak oko 60 cm, zdepastog tela i tromih pokreta. Ima snažnu glavu i leđa su mu ukrašena nazubljenom krestom. Hrani se biljkama i insektima a ponekad i jajima burnjaka (Pufinus carneipes), ptice sa kojom nekada deli jazbinu. Metabolizam haterije je veoma usporen; podnosi hladnoću i može doživeti stotinak godina.

On je primerak živog fosila jer je predstavnik grupe čiji su svi drugi članovi izumrli pre nekoliko miliona godina.

Tautara ili haterija (Sphendon punctatus) sa Novog Zelanda može se smatrati živim fosilom. To je primitivan gušter čiji je opstanak omogućio njegov život na stenovitim ostrvima.

GUŠTERI

Gušteri uglavnom imaju vitko-izduženo telo a razvijenim nogama i dugim repom. Telo im se sastoji od glave, trupa, repa i dva para udova. Zajedno sa zmijama čine 95% svih živih gmizavaca. Mnoge vrste gekona (gekkonidae) i ostalih guštera mogu da odbace rep da bi izmakle napadaču. Posle nekoliko nedelja rep ponovo izraste, što znači da imaju moć regeneracije.

Dva para bočno položenih udova imaju pet prstiju koji se završavaju kandžama. Ovoj životinji u kretanju pomažu mišići i okoštao skelet. Grudni koš im štiti unutrašnje organe.

Na glavi su smeštene oči, čulo sluha kao i usta sa zubićima i jezikom.

Na zadnjem delu glave, sa obe strane nalaze se otvori sa slušnim kanalom koji se završava bubnom opnom. Ovo predstavlja začetak ušne školjke.

Gušter se hrani insektima, stonogama, paucima, glistama i puževima golaćima.

Gušter ,kao i svi gmizavci, diše plućima. Pluća im se sastoje iz 2 plućna mehura.

Srce gmizavaca ima 2 pretkomore i 1 komoru, oni takođe nemaju razdvojenu vensku i arterijsku krv,  zato nemaju stalnu telesnu temperaturu tela.

Gušteri su oviparne životinje, a oplođenje je unutrašnje. Njihovo jaje je obloženo sa nekoliko opni koje ga štite od isušivanja. Takođe unutar jajeta se nalze rezervne hranljive materije – žumance. Mladi dolaze na svet iz jajeta tako da liče na svoje roditelje. Kada je hladno gušter je manje aktivan i gubi toplotu tela tako da obično prespava zimu sakriven u skloništu u zemlji.     

Kornjače

Suvozemne i vodene kornjače (Chelonia) pojavile su se pre otprilike tri stotine miliona godina. Otada su pretrpele neznatne promene tako da su današnje kornjače veoma bliske svojim dalekim precima. One se po obliku tela razlikuju od ostalih gmizavaca. Imaju zdepasto, široko telo pokriveno koštanim oklopom. Oklop čine dva dela: gornji, leđni deo – karapaks, i donji, trbušni štit – plastron. Ova dva dela su spojena koštanim mostovima ili, u nekim slučajevima, elastičnim ligamentima. Preko koštanih ploča od oklopa su rožne krljušti. Većina kornjača  se uvlači u oklop kada je u opasnosti.

Postoje izvesne razlike u obliku nogu u zavisnosti od tipa staništa.

Kornjače nemogu odbaciti oklop jer je srastao sa njihovim skeletom.

Njihove bezube čeljusti probražene su u kljun koji je presvučen rožnim navlakama. Hrane se onim što nalaze u svojoj sredini: biljkama, glistama, insektima, ribicama. Hranu nežvaću već je gutaju.

Oplođena jaja polažu na kopnu u rupe koje su prethodno iskopale. Obično polažu 8 – 12 jaja koja zatim pažljivo i polako zatrpavaju zadnjim nogama.

Kornjače se dele u dve grupe: Pleurodira – kopnene ili suvozemne i Cryptodira – vodene (morske i slatkovodne) kornjače.                                                  

                                                                             Zmije

Zmije (Ophidia ili Serpentez) rasrostranjene su gotiovo po celom svetu. Telo im je izduženo i valjkasto, udovi su im redukovani (isčezli). Kreću se vijuganjem tela pomoću snažnih mišića a koža im je prekrivena krljuštima. Kao i gušteri i zmije se povremeno presvlače , odnosno menjaju kožu pokrivenu krljuštima.

Zmije imaju slabo razvijena čula. Stoga im račvast jezik pruža imformacije o mirisima iz spoljašnje sredine (imaju poseban organ u ustima koji sakuplja čestice mirisa i prepoznaje ih). Njihovi očni kapci su srasli i providni.

Zmije uglavnom žive na zemlji dok se neke skrivaju u rupama; mnoge žive na drveću a ima i vodenih. Česta pojava kod zmija je mimikrija: one bojom i oblikom podražavaju druge zmije i mrtve predmete.

Zmije su mesojedi. Hrane se miševima, gušterima, žabama, ribama, neke vrste i pticama a neke vrste pitona čak i antilopama. Sve ovo je krupan plen, ali zmije mogu da ga savladaju zahvaljujući posebno građenom viličnom aparatu – kod zmija otrovnica (imaju šuplje zube i otrovne žlezde) i zmije koje svoj plen udave stežući ga snažnim mišićima.

Postoje 2 osnovne podele zmija: elapide (elapidae)  i viperide (viperidae).

U elapide spadaju: kobre, mambe, kraitovi i koralne zmije. Mogu se naći širom sveta, izuzev u evropi. One imaju neurotoksičan i citotoksičan otrov. Imaju posebne zube koji se nazivaju proteroglifa (protheroglyphs, nalaze se na prednjoj strani gornje vilice i sa žlebom su) – u većini slučajeva.

 Postoje dve potporodice : Elapinae i Hydrophiinae.

U viperide spadaju: šarke, poskoci, zvečarke i mokasine. Rasprostranjene su u svim krajevima sveta osim na severnom polu. One imaju hemotoksičan i citotoksičan otrov (u većini slučajeva). Imaju posebne zube koji se nazivaju solenoglifa  (solenogluphs, sa unutrašnjim kanalom i zubi su savijeni kada je vilica zatvorena) – u većini slučajeva.

Postoje dve grupe: Viperinae i Crotalinae.                                                                                                        

Krokodili

Grupa poznata kao Archosauria – krokodili, aligatori, dinosaurusi i pterodaktili – doživela je izuzetan razvitak u vreme ere gmizavaca, kad su gmizavci imali prevadshodstvo na Zemlji, a ptice i sisari su tek počeli da se razvijaju. Od mnogih vrsta ostali su samo fosilni ostaci. Međutim krokodili i aligatori  su preživeli i obrazovali red Crocodilia.

 Na prvi pogled podsećaju na ogromne trapave i nezgrapne guštere. Međutim to su vrlo brze životinje kada su u vodi, ima ih raznih veličina, počevši od onih koji imaju 1 metar kakav je glatki kajman, pa do takvih koji dostižu dužinu i do 10 metara kao što je estuarski krokodil.

To su krupni gmizavci sa izduženom glavom i dugačkim trupom i repom, a kratkim i jakim nogama okrenutim u stranu. Liče na guštere ali su mnogo snažniji i krupniji. Telo im je pokriveno koštanim pločama koje su presvučene rožnim krljuštima. Duž  repa koji je bočno spljošten postoje zadebljanja i grebeni. Pluća su im vrlo razvijena i mogu zahvatati velike količine vazduha. Među gmizavcima krokodili imaju najpotpunije srce,  podeljeno na četiri komore tako da su venska i arterijska krv razdvojene.

Poseduju snažne zube koji im omogućavaju da uhvaćen plen nikako ne ispuste.

Kao izuzetno dobri plivači izgledaju tromo i sporo na kopnu. Njihova životna sredina je voda. Zbog toga između prstiju zadnjih, a često i prednjih nogu imaju plovne kožice za plivanje. U plivanju veoma bitnu ulogu ima i rep. Čulni organi smešteni su visoko na glavi tako da se krokodil njima služi čak i kada je pod vodom. Bubne opne, oči i nozdrve ostaju iznad površine vode. Bubna opna je  zaštićena kožnom prevlakom; oči su zaštićene opnom.

Odrasli primerci su izuzetno vešte grabljivice koje se hrane svim vrstama životinja koje se približe vodi, čak i onim većim.

Krokodili žive Americi, Aziji, Africi i Australiji i podeljheni su u dve porodice: Gavialidae i Crocodilida.




20.11.2010 -  novi post: zanimljivosti o gmizavcima, zajedno sa najekstremnijim i najzanimljivijim fotografijama gmizavaca.  
Više čitalaca - više postova!